PUTNIK POLIGLOT: Prilozi U Nemačkom Jeziku, Kako Ih Koristiti U Svakodnevnoj Komunikaciji

S obzirom da smo zatvorili još jedno od važnih gramatičkih poglavlja; glagolski načini u nemačkom jeziku; i sa time završili kompletnu gramatičku priču o glagolima; sada jednostavno možemo otvoriti jedno novo gramatičko poglavlje. Ovaj put učimo Unflektierbare Wortarten – nepromenjive vrste reči. Sama reč nepromenjive; svim teškim nastojanjima da se što jednostavnije nauči gramatika nemačkog jezika; nam daje malo olakšanje jer ne moramo učiti da menjamo iste kroz padeže itd. Nepromenjive reči su jednostavno nepromenjive i zato uraaa! To jedino ne važi ako na primer koristite priloge kao prideve, tj. pridevske priloge. Nepromenjive reči delimo na priloge, predloge, veznike i uzvike. I pored toga što do sada nismo učili gramatiku istih, bez obzira da li učite početni ili napredniji nivo nemačkog jezika; sa ovim gramatičkim terminima ste se već susretali. Dovoljno je da znate nekoliko nemačkih rečenica ili fraza; i za vas se slobodno može reći da ste već koristili nepromenjive reči.

I pored toga što nepromenjive reči nisu toliko komplikovane i teške kao ostala gramatika nemačkog jezika, bitno je da svaku vrstu nepromenjivih reči i svaku njihovu podelu shvatite veoma ozbiljno; da možete posle lako prepoznati iste u svakoj rečenici i olakšati sebi život. Njena česta upotreba će vam dosta olakšati i lakše pamćenje istih jer se konstantno koriste. Tako isto, iskoristiću ovu priliku da svima vama koji nam pišete i koji se brinete kako ne možete mnogo da pamtite; daćemo vam jedan veoma koristan savet; jednostavno ne razmišljajte o tome! Već samim tim što se stotinu puta susrećete na nemačkom jeziku sa istim rečima, glagolima itd.; u raznim tekstovima ili govoru; sve se pamti samo od sebe. Ali morate sami sebe naterati da svaki dan učite nemački jezik. Pa makar samo u jednom danu da ste pogledali neki nemački film ili prepisali neki tekst na nemačkom jeziku, ili uradili neku vežbu; posetili ovaj blog; važno je da imate u učenju kontinuitet. Nismo za ovo plaćeni za ovo što ćemo vam reći, ali definitivno svima preporučujemo Duolingo da vam bude svaki dan najbolji prijatelj!

Prilozi se i u pisanju i u govoru nemačkog jezika koriste konstantno

Sada ćemo se baviti isključivo prilozima u nemačkom jeziku dok ćemo se ostalim vrstama nepromenjivih reči baviti u drugim blog postovima i lekcijama. Pa da prvo vidimo šta su to prilozi? Die Adverbien – prilozi, najjednostavnije rečeno su reči koje stoje uz prideve i glagole i opisuju ih. Međutim, prilozi mogu da stoje i uz imenice, zamenice i predloge. Oni jednostavno izražavaju okolnost ili način radnje, stanja ili svojstva. U rečenicama ih prepoznajemo kao priloške odredbe ili atribute ili predikate. Prilozi se dele na:

Die Lokaladverbien – prilozi za mesto
Die Temporaladverbien – prilozi za vreme
Die Modaladverbien – prilozi za način
Die Kausaladverbien – prilozi za uzrok
Ukoliko koristite stariju literaturu kad učite gramatiku nemačkog jezika, tamo ćete pronaći i petu podelu; Adverbien der Aussage – prilozi izjave, mada ona danas takođe spada u priloge za uzrok.

Prilozi Za Mesto U Nemačkom Jeziku

Die Lokaladverbien – prilozi za mesto odgovaraju na pitanja:

Wo? – gde

Wohin? – kuda

Woher – odakle

Najčešći prilozi za mesta su:

abwärsts – nizbrdo

aufwärts – uzbrdo

außen – spolja

da – tu

daher – odatle

dahin – tamo

dort – tamo

dorther – odande

dorthin – tamo

draußen – napolju

drinnen – unutra

drüben – preko, na drugoj strani

her – ovamo

herauf – nagore

heraus – napolje

herein – unutra

herüber – preko, na drugu stranu

herunter – nadole

hier – ovde

hierhin – ovamo

hin – tamo

hinauf – nagore

hinaus – napolje

hinein – unutra

hinten – nazad

hinten – straga

hinüber – preko, na drugu stranu

hinunter – nadole

innen – iznutra

links – levo

mitten – u sredini

oben – gore

rechts – desno

rückwärts – nazad

seitwärts – u, na stranu

unten – dole

vorn – napred

vorn – spreda

vorwärts – napred

Obratite pažnju da neki od priloga za mesto mogu graditi prideve… inner-, unter- itd. Prilozi se inače ne dekliniraju ali u ovom slučaju to nije slučaj. Kad su u pitanju prilozi hin ili her, to su prilozi koji pokazuju pravac. Takođe uvek treba da ste svesni da hin upućuje neko kretanje od govornika dok prilog her upućuje na neko kretanje prema govorniku.

Meine Freundin geht heute Morgen ins Café. Ich gehe auch hin. – Moja devojka ide u kafić ujutro. Takođe idem i ja.

Prilozi wohin i woher zadržavaju značenje i ako se hin i her odvoje i stave na kraj rečenice.

Wohin joggst du? – je isto što i – Wo joggst du hin? – Gde džogiraš?

Woher kommst du? – je isto što i – Wo kommst du her? – Odakle dolaziš?

I samo da napomenem; u govornom jeziku Nemci često govore skraćene oblike poput:

Herein – Komme bitte rein! – Molim te, uđi!

Heraus – Geh raus! – Napolje!

Unter der Brücke – ispod mosta, prilozi za mesto

Prilozi Za Vreme U Nemačkom Jeziku

Die Temporaladverbien – prilozi za vreme odgovaraju na pitanja:

Wann? – kada?

Wie lange? – koliko dugo?

Seit wann? – od kada?

Wie oft? – koliko često?

Najčešći prilozi za vreme su:

abends – uveče

anfangs – u početku

augenblicklich – smesta

bald – uskoro

bereits – već

bisher – do sada

da – tada

damals – tada, onda, u to vreme

demnächst – uskoro

dann – onda

eben – upravo

ehemals – nekada, ranije

einmal – nekada, davno, jednom

einst – nekada, davno, jednom

endlich – konačno

erst – tek

ewig – večno

früher – ranije

gegenwärtig – trenutno

gerade – upravo

gestern – juče

gleich – odmah

häufig – često

heute – danas

heutzutage – u današnje vreme

immer – uvek

immerzu – neprestano

inzwischen – u međuvremenu

jemals – ikada

jetzt – sada

künftig – ubuduće

kürzlich – nedavno

lange – dugo

manchmal – ponekad

mehrmals – više puta

meistens – najčešće

mittags – u podne

morgen – sutra

morgens – ujutro

nach – posle

nachts – noću

neulich – nedavno

nie – nikad

niemals – nikad

noch - još

nun – sada

oft – često

oftmals – često

schon – već

seither – od tada

soeben – tek što

sofort – odmah

später – kasnije

stets – stalno

übermorgen – prekosutra

unterdessen – u međuvremenu

voher – pre toga, prethodno

vorgestern – preključe

vorhin – malo pre, maločas

vormittags – pre podne

wieder – opet

zuerst – najpre

zukünftig – ubuduće

zuletzt – naposletku, na kraju

Heute Abend habe ich keine Zeit, aber morgen komme ich gern. – Večeras nemam vremena, ali sutra ću rado doći.

Obratite pažnju da neki od priloga za vreme mogu graditi prideve… jetzt – jetzig, gestern – gestrig … itd.

Wir fliegen gerade zum Mond – upravo sad letimo na mesec, prilozi za vreme i mesto

Prilozi Za Način U Nemačkom Jeziku

Die Modaladverbien – prilozi za način odgovaraju na pitanja:

Wie? – kako?

Auf welche Weise? – na koji način?

Najčešći prilozi za način su:

absichtlich – namerno

allerdings – svakako

anders – drugačiji

außerordentlich – izuzetno, veoma

beinahe – skoro

besonders – naročito

bestimmt – sigurno, bez sumnje

ebenso – takođe

einigermaßen – prilično, donekle

fast – skoro, gotovo

folgendermaßen – na sledeći način

ganz – potpuno, sasvim

gar nicht – uopšte ne

genug – dovoljno

gern – rado

gewiss – nesumnjivo

gleichfalls – isto tako

gut – dobro

kaum – jedva

keinesfalls – nipošto, nikako

keineswegs – nipošto, nikako

mehr – više

möglicherweise – možda

natürlich – naravno

nur – samo

recht – dosta

richtig – tačno

sehr – veoma

sicher – sigurno

so – tako

tatsächlich – zaista, stvarno

teilweise – delimično

überhaupt nicht – uopšte ne

umsonst – uzalud

unbedingt – obavezno, bezuslovno

ungewöhnlich – neuobičajeno

vergebens – uzalud

vermutlich – verovatno

versehentlich – omaškom

viel – mnogo

vielleicht – možda

wahrscheinlich – verovatno

wenig – malo

wie – kako

wohl – verovatno

ziemlich – prilično

zu – do

Svaki pridev može biti u funkciji priloga i kao nepromenjiv koristi se kao prilog. U tom slučaju oni se kao prilozi ne dekliniraju, ali se neki od njih mogu komparirati.

Prilog – Diese Schauspielerin singt schön. – Ova glumica lepo peva.
Pridev – Diese Schauspielerin ist schön. – Ova glumica je lepa.

To isto važi i za poređenje priloga:

Prilog – Diese Schauspielerin singt schöner – am schönsten. – Ova glumica peva lepše – najlepše.
Pridev – Diese Schauspielerin ist schöner – am schönsten. – Ova glumica je lepša – najlepša.

Prilozi Za Uzrok U Nemačkom Jeziku

Die Kausaladverbien – prilozi za uzrok odgovaraju na pitanja:

Warum? – zašto?

Weshalb? Wozu? – čemu?

Womit? – čim?

Woraus? – iz čega?

Najčešći prilozi za uzrok su:

also – dakle

andernfalls – u suprotnom

bestenfalls – u najboljem slučaju

daher – zato, zbog toga

darum – zato, zbog toga

deshalb – zato, zbog toga

deswegen – zato, zbog toga

demnach – dakle, prema tome

folglich – dakle, prema tome

dennoch – uprkos tome

dessen ungeachtet – bez obzira na to

doch – ali

freilich – zaista

gegebenenfalls – u datom slučaju

genau genommen – precizno govoreći, tačno govoreći

hierfür – za to

hierzu – uz to

infolgedessen – usled toga

ja – da, naravno

keineswegs – nikako

nämlich – naime

nichtsdestoweniger – uprkos tome, pa ipak

schlimmstenfalls – u najgorem slučaju

so – tako

somit – tim

sonst – inače

streng genommen – strogo uzevši

trotzdem – uprkos tome, ipak

warum – zašto

weshalb – zbog čega

weswagen – zbog čega

wirklich – zaista

wohl – dobro

wozu – čemu

Kao što smo već rekli, ne mogu se svi prilozi porediti. Ali oni koji mogu dobijaju nastavak -er u komparativu i am + -sten u superlativu.

fest – fester – am festesen – čvrsto

gerade – gerader – am geradesten – ravno

grob – gröber – am gröbsten – grubo

gut – besser – am besten – dobro

heiß – heißer – am heißesten – vruće

Nepravilnu deklinaciju imaju pridevi i prilozi u adverbijalnoj funkciji i zato se ovi nepravilni prilozi porede uz pomoć drugih oblika:

bald – eher – am baldigst, ehesten, ehestens – uskoro

gern – lieber – am liebsten – rado

oft – öfter, häufiger – am häufigsten – često

viel – mehr, minder – am meisten, mindesten, meistens, mindestens – mnogo

wenig – weniger – am wenigsten – malo

wohl, gut – besser – am besten, bestens, auf das beste, zum besten – dobro

I za kraj samo da još nešto korisno da napomenemo. U nemačkom jeziku sa negacijom nein se negira cela rečenica dok se sa negacijom nicht negira jedna reč, jedan izraz ili deo rečenice. Možete imati samo jednu negaciju u celoj rečenici.