Glagolska Avantura, Putovanje Kroz Lavirint Glagolskih Oblika U Srpskom Jeziku

Ukoliko ste čitali postove za podelu glagola u engleskom jeziku; možete pogledati ovde; i podelu glagola u nemačkom jeziku; možete pogledati ovde; primetićete da se tu glagoli dele drugačije ali pokrivaju slične stvari. Jednu vrstu kompleksnosti u podeli glagola imate i u srpskom jeziku. Svaki strani jezik ima svoje podele glagola i prema njihovim podelama trebate učiti taj strani jezik. To znači ako učite engleski jezik, onda se koncentrišite na podelu glagola koju ima engleski jezik, tako i nemački jezik učite prema podelama glagola za nemački jezik i naravno sa srpskim jezikom posebno obratite pažnju kako se dele glagoli u srpskom jeziku. Sve što učite, učite jedno po jedno i korak po korak. Ne pokušavajte da shvatite sve odjednom. I nemojte se čuditi ako u Srbiji čujete ili pročitate nešto što baš nije gramatički pravilno. Ako čujete da neko govori:

trinest – thirteen – dreizehn umesto trinaest;

to nije stvar akcenta; to je gramatička greška. Ili: 

• Ja bi išao u park. – Ja bih išao u park. - I would go to the park. - Ich würde in den Park gehen.  

Građani Srbije mogu da vam kažu i neke reči i glagole koje nikad niste čuli; žargonske reči; ili jednostavno da upotrebe neku reč koja pripada bosanskom jeziku ili hrvatskom jeziku. Sve u svemu nemojte da vas to obeshrabri. Građanima Srbije je uglavnom neobično i prijatno slušati strance i njihov akcenat kad stranci pričaju srpski jezik. Važno je da vi učite i uvek učite; i kad vi govorite i kad drugi govore, i kad vi pišete i kad čitate što su drugi napisali; i da vas drugi mogu razumeti. Ostale stvari će vremenom i praksom doći na svoje mesto. A sad da vidimo kako se na srpskom jeziku definišu glagoli.

Studentkinja proučava glagolske oblike u srpskom jeziku

Šta su to glagoli? Glagoli su nesamostalne, promenjive reči u rečenici koje mogu označavati radnju, stanje i zbivanje. Oni opisuju akciju, šta se radi i šta se dešava. Oni izražavaju šta jeste, šta je bilo i šta će biti. Podela glagola u srpskom jeziku može biti veoma komplikovana i neki studenti su bukvalno pravili mape uma da bi imali celi pregled. Mi ćemo koristiti sledeću podelu. Pogledajte prvo sledeću strukturu.

• Podela glagola prema značenju
• Radnja
• Stanje
• Zbivanje
• Glagolski vid – podela glagola prema trajanju radnje
• Perfektivna – svršena radnja
• Početni
• Završeni
• Trenutni
• Imperfektivna – nesvršena radnja
• Trajni
• Učestali
• Dvovidska – i svršena i nesvršena radnja
• Glagolski rod – podela glagola prema predmetu radnje
• Tranzitivan – prelazan predmet radnje
• Intranzitivan – ne postoji predmet radnje
• Refleksivan – povratni glagoli
• Pravi povratni
• Nepravi povratni
• Uzajamno povratni
• Služba glagola u rečenici
• Gramatičke kategorije
• Lice
• Broj
• Rod
• Vreme
• Način
• Glagolski oblici
• Lični
• Vremena
• Prezent
• Perfekat
• Aorist
• Pluskvamperfekat
• Imperfekat
• Futur I
• Načini
• Imperativ
• Potencijal
• Futur II
• Nelični
• Infinitiv
• Glagolski prilozi
• Sadašnji
• Prošli
• Glagolski pridevi
• Radni
• Trpni
• Glagolski oblici prema načinu građenja
• Prosti
• Složeni

Ono što su glagolski oblici u srpskom jeziku, to možete isto tretirati kao konjugaciju glagola. S obzirom da je to jako bitna i široka oblast, sa time i sa svakim glagolskim vremenom ćemo se baviti opširnije u sledećim postovima. Za sada treba da razumemo ostale glagolske podele u srpskom jeziku.

Upoznaj Svet Glagola U Srpskom Jeziku: Detaljna Podela I Objašnjenja

Podela glagola prema značenju

Svaki glagol ima svoje značenje i svaki glagol prema svom značenju se može svrstati u jednu od tri kategorije. Radnja, stanje i zbivanje. Bez obzira koju radnju glagol vrši; svesnu, nesvesnu ili mehaničku; za radnju smatramo kad u rečenici postoji subjekat i može da utiče na tu radnju.

• Ja pišem post na blogu. - I'm writing a blog post. - Ich schreibe einen Blogbeitrag.

• Ona trči u parku. - She runs in the park. - Sie läuft im Park.

Ovde se očigledno vidi da subjekat svesno radi nešto. Za razliku od radnje, stanje je kad se neko ili nešto nalazi u nekom stanju. U njemu subjekat takođe postoji ali ne može ili jednostavno ne utiče svojom voljom na ono što se dešava.

• Beba raste svaki dan. - The baby grows every day. - Das Baby wächst jeden Tag.

• Tišina, ona spava! - Silence, she sleeps! - Schweigen, sie schläft!

U ovom slučaju subjekat postoji ali nema uticaja. Tačno je da u drugoj rečenici ona može da se probudi ako tišina prestane; ali sve dok ona spava, glagol spavati spada u stanje. U obe podele imate subjekat i po tome da li subjekat ima ili nema uticaj možete svrstati vaš glagol. Svi ostali glagoli; tačnije oni koji nemaju subjekat su glagoli zbivanja.

• Već pet dana pada sneg i ne prestaje. - It has been snowing for five days and it doesn't stop. - Es schneit seit fünf Tagen und es hört nicht auf.

• Već dva sata grmi. - It has been thundering for two hours. - Seit zwei Stunden donnert es.

Ukoliko ste stranac verovatno se pitate kako ovde nema subjekta. U engleskom jeziku to je it, u nemačkom jeziku je es, u srpskom jeziku bi ste mogli reći da je subjekat ono. Jednostavno u srpskom jeziku niko ne govori ono grmi i kad kažete grmi to nije u ovim slučajevima kratka forma ličnih zamenica sa glagolom. Već glagol bez subjekta. I ako u vašem jeziku tu postoji subjekat, u srpskom jeziku ne.

Glagolski vid

Promena glagola prema njihovom trajanju zovemo glagolski vid. To je osobina glagola da može izraziti da je neka radnja svršena ili da traje, da se ne svršava. S obzirom da neki glagoli mogu izražavati i svršenu i nesvršenu radnju, za njih takođe imamo posebnu kategoriju. I zato imamo tri kategorije umesto dve glagolskog vida. Svršena ili perfektivna radnja je radnja koja se cela završila. I ona ima svoje podele. 

Početni glagoli označavaju početak neke radnje:

• Sova je poletela sa njenog ramena. - An owl flew off her shoulder. - Eine Eule flog von ihrer Schulter.

Završni glagoli označavaju završetak neke radnje:

• Naučila je lekciju. - She learned her lesson. - Sie hat ihre Lektion gelernt.

Trenutni glagoli označavaju završetak neke radnje koja se završila u jednom trenutku.

• Ustala je iz kreveta. - She got out of bed. - Sie stieg aus dem Bett.

Za razliku od svršene radnje, nesvršena radnja ili imperfektivna radnja je radnja čije je trajanje neograničeno. Dele se na durativne – trajne glagole i na interativne – učestale glagole.

Durativni ili trajni glagoli su glagoli čija radnja je trajna i bez prekida:

• Šta radiš? Čitam! - What are you doing? I'm reading! - Was machst du? Ich lese!

Interativni ili učestali glagoli su glagoli čija radnja je trajna ali sa prekidima:

• Često je dolazila kod mene. -  She often came to my place. - Sie kam oft zu mir nach Hause.

Što se tiče dvovidske podele glagola prema trajanju radnje; to su glagoli koji mogu biti i svršeni i nesvršeni; imati osobine oba vida ali njihova radnja se može odrediti samo u kontekstu.

Nesvršeni oblik: Pijemo kafu kod mene. - We're having coffee at my place. - Wir trinken Kaffee bei mir.

Svršeni oblik: Kad budem popio kafu sa njom, onda ću joj reći. - When I have coffee with her, then I'll tell her. - Wenn ich mit ihr Kaffee trinke, dann sage ich es ihr.

Glagolski vid kako se uči u srpskim osnovnim školama

Glagolski rod

Promenu glagola po predmetu radnje ili jednostavnije rečeno podela glagola prema glagolskom rodu zovemo glagolski rod. Deli se na tranzitivne ili prelazne glagole, intranzitivne ili neprelazne glagole i refleksivne ili povratne glagole.

Tranzitivni ili prelazni glagoli su glagoli koji označavaju radnju gde postoji predmet radnje i gde se ta radnja vrši na nekom ili nečemu i uz glagol stoji objekat.

• Mačke piju vodu. -  Cats drink water. - Katzen trinken Wasser.

Intranzitivni ili neprelazni glagoli su glagoli koji označavaju radnju gde ne postoji predmet radnje, niti uz glagol stoji objekat.

• Svi se smeju. - Everybody is laughing. - Alle lachen.

Što se tiče refleksivni ili povratni glagola, podeli glagola prema glagolskom rodu; su glagoli koji uvek uz sebe imaju rečcu se i bez nje nemaju značenje. Dele se na prave povratne, neprave povratne i uzajamno povratne glagole.

Pravi povratni glagoli su glagoli koji označavaju radnju u kojoj subjekat vrši radnju na sebi. Kod ovih glagola rečcu se možete zameniti sa sebe i to neće menjati značenje rečenice.

• Tušira se svaki dan. -  She showers every day. - Sie duscht jeden Tag.

Nepravi povratni glagoli su glagoli uz koje može stojati rečca koja ima kraći oblik se. Ovde ne možete zameniti se sa sebe.

• Smrzava se. - He is freezing. - Er friert.

Služba glagola u rečenici

Glagoli u rečenici mogu da vrše službu predikata. Predikat nam govori šta subjekat radi, dok glagolski prilozi mogu da vrše službu priloga za vreme:

• Pas laje celu noć. - The dog barks all night. - Der Hund bellt die ganze Nacht.

• Mačka nastavlja da mjauče. - The cat continues to meow. - Die Katze miaut weiter.

Gramatičke kategorije i glagolske oblike prema načinu građenja ćemo učiti detaljno sa glagolskim oblicima ili bolje rečeno konjugacijom glagola u sledećim postovima.

Učite i pamtite srpske glagole kroz srpske društvene igre