PUTNIK POLIGLOT: Prvi Koraci U Svet Srpskog Pravopisa, Upoznajte Srpsku Ćirilicu I Latinicu

Ukoliko se niste upoznali i razumeli kako je uopšte nastao srpski jezik, pogledajte prethodni post; jer su ovi tekstovi na neki način povezani. Srpski jezik za razliku od mnogih stranih jezika imaju dva pisma, i to azbuku i abecedu. Azbuku ponekad zovemo srpska azbuka da bi smo na taj način strancima dali do znanja da je u pitanju srpska azbuka koja se razlikuje od ruske azbuke, dok latinicu nazivamo i srpska latinica ili latinična azbuka. I pored toga što se još od Kraljevine SHS koja je postojala od 1918 godine do 1929 godine, oba pisma smatraju ravnopravnim; ustavom Republike Srbije iz 2006 godine, ta ravnopravnost je promenjena na uštrb latinice. Prema ustavu Republike Srbije ćirilica i latinica su standardna pisma srpskog jezika ali se propisuje da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.

Ukoliko ste stranac u Srbiji kad su u pitanju institucije u Srbiji, očekujte da morate znati ćirilicu ali kad je u pitanju individualni izbor posebno baziran na današnjoj tehnologiji, bićete iznenađeni koliko ljudi u Srbiji koristi latinicu. Taj broj je svaki dan sve veći tako da se ćirilica smatra ugroženim pismom. Sve u svemu najbolje je da znate oba pisma kao i svaki građanin Srbije. Na mnogim srpskim sajtovima imate opciju da birate da li hoćete da koristite ćirilicu ili latinicu. Jednom nas je jedan stranac pitao zašto je to tako, zašto građani Srbije ne koristi samo ćirilicu? Jednostavno, za to postoje mnogobrojni razlozi, ali upoznaćemo vas sa nekim od najčešćih.

Učenje gramatike srpskog jezika uvek počinje od srpske azbuke

Dominacija latinice u savremenom svetu sve više utiče na našu ćiriličnu pismenost. Glavni razlozi za to su:

Globalizacija i digitalna era: Engleski jezik, kao lingua franca, prožima sve sfere života, posebno u tehnologiji. Latinična pisma su jednostavno zastupljenija u međunarodnoj komunikaciji. Mnogi ljudi iz Srbije odrastaju koristeći latinicu, posebno u obrazovanju i na internetu. Dok ljudi u inostranstvu uglavnom koriste latinicu, tako i srpska deca u inostranstvu uglavnom ne znaju ćirilicu jer je ne koriste. Izuzetak je naravno ukoliko živite u Rusiji i zemljama gde se koristi ćirilica.

Tehnološke potrebe: Programiranje, kao i mnoge druge digitalne aktivnosti, temelji se na engleskom jeziku i ASCII kodu. Latinična slova su kompatibilnima s ovim standardima, što olakšava kucanje i programiranje. Često je potrebno prebacivati se između različitih kodnih tablica, što usporava rad. To vam je isto kao kad kucate mnogo teksta na nemačkom jeziku ali svaku treću reč morate da pišete prvim velikim slovom jer se imenice u nemačkom jeziku pišu velikim slovima. Zato kucanje na engleskom jeziku je višestruko brže i lakše. Međutim, kod srpske ćirilične kodne tastature sve je uglavnom UTF-8 enkoding. Kod ćirilice zaboravite ASCII što može biti i problematično na primer kod poređenja slova u programiranju. I pored svega toga sve državne institucije u Srbiji i bilo

koja papirologija ili račun za struju je uvek na ćirilici.

Strane posuđenice: S razvojem tehnologije, u srpski jezik ulazi sve više stranih pojmova, uglavnom engleskog porekla. Neke od tih reči nemaju svoj zvanični ekvivalent, neke reči koje se koriste u programiranju nemaju ni svoj prevod na srpski jezik, već se neke reči samo žargonski izmisle i takve prihvate kao na primer guglanje – vršiti pretragu preko Google pretraživača. I takve stvari se jednostavno usvoje među građanima Srbije bez
ikakve kontrole zvaničnih institucija.

Individualne preferencije: Odabir pisma je često stvar navike i ličnih preferencija. Osobe koje su odrasle koristeći latinicu često se lakše snalaze s njom, posebno u digitalnom okruženju. Ovo se posebno odnosi na građane Srbije koji se nisu rodili ili odrasli u Srbiji, već vode poreklo od Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Danas deca u Srbiji u školama koriste ćirilicu ali online su prepušteni više latinici. Interesantno je da mnoge knjige u knjižarama ukoliko nisu udžbenici su takođe pisane latinicom, posebno knjige koje su vezane za tehnologije. Veb sajtovi svih institucija u Srbiji su na ćirilici, ali većina sajtova koji nisu državnih ima svoju pre svega latiničnu verziju jer su latinične veb stranice i blogovi poput ovog više posećeni.

Srpski Pravopis Za Svakoga: Jednostavno I Razumljivo

Pravopis ili ortografija je skup opštih važeći pravila pisanja nekog jezika. Pisanje uz nepoštovanje nekog od tih pravila jeste pravopisna greška. Postoje dva koncepta kod pravopisa zasnovanom na abecedi ili azbuci.

Fonološki – pravila pisanja su bazirana na izgovoru glasova.
Morfološki – pravila pisanja su bazirana na gramatičkom ili jezičko-istorijskim etimološkim zavisnostima između reči i njihovih deklinacija, konjugacija ili komparacija.

Srpska azbuka je drugi slovenski jezik baziran na fonološkom konceptu poput bugarskog, italijanskog, španskog i turskog jezika. Nastala je krajem 19 i početkom 20 veka po ugledu na grčko pismo. Pretpostavlja se da je njen tvorac neko od učenika Ćirila i Metodija. Srpsku azbuku je reformirao Vuk Stefanović Karadžić koji je izvršio velike promene na azbuci koja je bila zasnovana na slavenosrpskom jeziku po principu:

„Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano!“

Srpska azbuka je jedino zvanično pismo Republike Srbije od 2006 godine

Zvanična pobeda Vukove reforme jezika i pravopisa bila je 1868. godine, 4 godine posle njegove smrti. Danas Srpska azbuka ima 30 slova kao i Srpska latinica, ali raspored slova je drugačiji od latiničnog. Obratite pažnju da u srpskom jeziku, glasovi prilikom spelovanja ne zvuče kao u engleskom jeziku ili nemačkom jeziku. U srpskom jeziku, svako slovo je jedan glas!

1. А а - a
2. Б б - b
3. В в - v
4. Г г - g
5. Д д - d
6. Ђ ђ - đ
7. Е е - e
8. Ж ж - ž
9. З з - z
10. И и - i
11. Ј ј - j
12. К к - k
13. Л л - l
14. Љ љ - lj
15. М м - m
16. Н н - n
17. Њ њ - nj
18. О о - o
19. П п - p
20. Р р - r
21. С с - s
22. Т т - t
23. Ћ ћ - ć
24. У у - u
25. Ф ф - f
26. Х х - h
27. Ц ц - c
28. Ч ч - č
29. Џ џ - dž
30. Ш ш – š

Srpska Azbuka - Ćirilica | Serbian Alphabet Cyrillic | World Alphabet

I pored toga što srpska abeceda ima kao i srpska azbuka 30 slova, ona broji 27 slova i 3 kombinovana slova: dž, lj i nj. Sastavio ju je Ljudevit Gaj 1830 godine na osnovu srpske azbuke. Godine 1878, Đuro Dančić je predložio zamenu kombinovanih slova ali je u upotrebu zamenjeno samo slovo đ umesto tadašnjeg dj.

1. A a - а
2. B b - b
3. C c - c
4. Č č - č
5. Ć ć - ć
6. D d - d
7. Dž dž - dž
8. Đ đ - đ
9. E e - e
10. F f - f
11. G g - g
12. H h - h
13. I i - i
14. J j - j
15. K k - k
16. L l – e
17. Lj lj - l
18. M m - m
19. N n – n
20. Nj nj - nj
21. O o - о
22. P p - p
23. R r - r
24. S s - s
25. Š š - š
26. T t - t
27. U u - u
28. V v - v
29. Z z - z
30. Ž ž - ž

Srpska Abeceda - Latinica | Serbian Alphabet Latin | World Alphabet

Srpsko pismo ima

5 samoglasnika: a, e, i, o, u.

I 25 suglasnika ili konsonanti: b, c, č, ć, d, dž, đ, f, g, h, j, k, l, lj, m, n, nj, p, r, s, š, t, v, z, ž.

Ukoliko ste stranac možete imati teškoće sa usvajanjem nekih glasova. Ali vremenom i praksom se to menja. I još što se tiče konsonanti, oni se dele na: